EuroTest rezultati sistema iznajmljivanja bicikala u evropskim gradovima

Ove godine je nemački automobilski klub, ADAC, po prvi put realizovao uporedni test sistema iznajmljivanja bicikala u gradovima širom Evrope.

Skoro svi od 40 testiranih sistema, nude bicikle na stalnim punktovima za iznajmljivanje, ali se evropski gradovi značajno razlikuju po broju ovakvih stanica.

U slučaju „BUGA“ sistema u Averiu, u Portugaliji postoji samo jedna, dok ih je u Parizu kod operatera „Vélib'“ čak 1.751. Glavni grad Francuske takođe drži rekord i po broju bicikala – 23.900, a drugoplasirani – „Barclay's Cycle Hire“ u Londonu ima 558 stanica i 9.200 bicikala.

I pobednik je: Francuska

Ipak, Pariz, koji zasigurno predstavlja primer za ostatak sveta, dobio je samo ocenu „dobar“ i u ukupnom plasmanu pripalo mu je drugo mesto. Grad svetlosti je zauzeo tu poziciju zbog sistema „Vélo'v“ iz Liona, koji je jedini dobio ocenu „veoma dobar“. Na 343 stanice dostupno je 4.000 bicikala tokom cele godine i povezani su sa lokalnim javnim prevozom. Registrovanje je lako i besplatno, a sistem preuzimanja i vraćanja bicikala je potpuno automatizovan na svakoj stanici. Informacije koje se pružaju su pristupačne na nekoliko jezika što ovaj „bike-to-go“ sistem čini gotovo savršenim.

Baraž za poslednje mesto

Dva holandska „OV-fiets“ sistema u Amsterdamu i Hagu ocenjivana su u baražu za poslednje mesto, a ispred njih je bio sistem „OV-fiets“ iz Utrehta. Ova tri holandska sistema iznajmljivanja bicikala su jedina dobila „veoma loše“ rezultate za sve segmente testa. Ali, dok je Utreht barem imao skoro 700 bicikala u ponudi, oba poslednje-plasirana holandska sistema nisu uspela da postignu dobar rezultat u ovoj kategoriji. Gusto naseljen Amsterdam je u ponudi imao 562 bicikla, na 14 stanica, dok je u Hagu bilo samo 258 bicikala na 4 stanice za iznajmljivanje.
 

Pored toga, u preostalim kategorijama dobijeni su slični rezultati - različito radno vreme, u zavisnosti od stanice; registrovanje koje nije besplatno i jedino je moguće preko interneta; bicikli koji ne mogu da se iznajme odmah ili vrate na bilo koju od stanica; plaćanje koje je jedino moguće direktnom uplatom; informacije koje se pružaju samo su na lokalnom jeziku; i što najviše iznenađuje u zemlji biciklista - bicikli nemaju ni vešanje, ni brzine. To je ono što korisnici mogu da očekuju, ali sigurno nije ono što oni žele. Kao što je naše poređenje pokazalo, nacionalni sistem iznajmljivanja bicikala „OV-fiets“ nije baš adekvatan za turiste koji spontano odlučuju da koriste bicikl u ovim holandskim gradovima. Ovaj sistem obezbeđuje nacionalna železnička kompanija i njeni punktovi za iznajmljivanje se prvenstveno nalaze ne železničkim stanicama tako da je usluga uglavnom namenjena domaćim korisnicima, kao što su putnici koji putuju međugradskim vozovima..

Više od polovine sistema za iznajmljivanje bicikala su dobri

Postoji zaista velika razlika između prvog mesta sa ocenom „veoma dobar“ i rezultata sa dna tabele koji su okarakterisani kao „veoma loš“. Ukratko, zabeležena su 23 „dobra“, 11 „prihvatljivih“ i 2 „loša“ rezultata. Većina upoređenih sistema za iznajmljivanje su odgovarajući kako za turiste, tako i za lokalno stanovništvo. Više od trećine operatera ograničava svoje usluge samo na gradsko jezgro, a celu teritoriju grada pokriva 60% testiranih. Samo dva operatera - „Vélib'“ u Parizu i „Velopass“ u Lozani pružaju usluge i van gradskih područja. U većini slučajeva, sistemu se pristupa sa korisničkom karticom, a za skoro trećinu se koristi terminal na stanici ili pristupni kod. Kreditna kartica je neophodna za otključavanje bicikala u oko 25% testiranih sistema.

Očigledni nedostaci

Što se tiče najučestalijih nedostataka koji su doveli do toga da iznajmljivanje bicikala bude neodgovarajuće ili komplikovano, sa izuzetkom Kopenhagena i Arhusa, svi testirani sistemi imali su ograničenja u pogledu uzrasta (u nekim slučajevima biciklisti su čak morali da imaju najmanje 18 godina). Takođe, za 35 od 40 sistema utvrđeno je da nemaju vešanje na biciklima, a 26 imalo je veoma malo stanica za iznajmljivanje tako da je bilo potrebno dosta vremena da se pronađe najbliža. Bicikli iz 26 sistema za iznajmljivanje bili su pokriveni reklamama što je ometalo sam proces iznajmljivanja. Plaćanje posebne naknade za uslugu je još jedna otežavajuća okolnost na 24 testirana sistema. Sadržaj 18 internet sajtova prezentovan je samo na lokalnom jeziku, pa to  treba značjno unaprediti.

Posebni aspekti koji zaslužuju da budu pomenuti

Posebni aspekti u nekim sistema zaslužuju takođe da budu pomenuti u ovom tekstu. Među sedam testiranih sistema u Nemačkoj: Berlin, Hamburg, Keln, Lajpcig, Minhen, Nirnberg i Štutgart, svih sedam su dobili „dobre“ rezultate. „Call a Bike“ sistem u Štutgartu je jedini testirani sistem koji je u ponudi imao čak 60 električnih bicikala, takozvanih „Pedelecs“. „Call a Bike“ sistem u Kelnu i Minhenu je takođe jedinstven: bicikli se ne nalaze na stanicama, već mogu da se iznajme bilo gde na raskrsnicama, tako da su u potpunosti fleksibilni. Operater iz Praga „Homeport Praha“, koji predsavlja probni model sa 20 bicikala na 6 stanica, uključen je u testiranje i uspeo je da postigne „dobru“ ocenu. To je novi sistem koji relativno uspešno ide u korak sa već postojećim sistemima. Španija ima četiri sistema koja su bila predmet testiranja: u Valensiji, Sevilji, Saragosi i Barseloni. Dva „dobra“ i dva „prihvatljiva“ rezultata znače pozitivan rezultat za Španiju. Sistem „Bicing“ iz Barselone je zauzeo poslednje mesto među španskim sistemima. On je takođe međunarodno priznati sistem koji nije uspeo da se plasira na bolje mesto u ovom istraživanju, prvenstveno zbog toga što je isključivo rezervisan za ljude koji žive u gradu.

Besplatno iznajmljivanje bicikala u tri grada

Ocene ,,prihvatljiv,, u Danskoj su dobili „Aarhus bycykel“ i „Bycyklen i København“. Ono što je neobično je to da su oba ova sistema potpuno besplatna. Sve što treba da uradite da biste uzeli bicikl je novčić (20 danskih kruna) koji se vraća kada vratite bicikl, baš kao što je slučaj sa kolicima za kupovinu u supermarketu.

Jedini drugi besplatni sistem osim ovih je „BUGA“ u Aveiru, Portugalija. On je ocenjen kao „loš“, jer ima jednu jedinu stanicu za iznajmljivanje bicikala i mesto prodaje, a pored toga, mana ovog sistema je i činjenica da pomoćno osoblje radi na poslovima iznajmljivanja.

U Italiji ocenu „dobar“ dobili su BikeMi u Milanu i „[TO]Bike“ u Torinu, „prihvatljiva“ je ocena za „Punto Bici Bike Sharing“ u Parmi, a. „BARIinBici“ operater u Bariju dobio je samo „lošu“ ocenu. Razlozi leže u tome što postoji samo nekoliko stanica i bicikala, vreme iznajmljivanja je ograničeno, sistem informisanja o usluzi je veoma loš, a postoji i uslov da korisnik ima najmanje 18 godina.

Različitost cena   

Što se cena tiče, one se toliko razlikuju da je nemoguće smestiti ih u jedan referentni okvir jer one gotovo da nisu beležene, a nisu ni ocenjivane. Mnogobrojne ponude su naprosto učinile nemogućim međusobno poređenje različitih sistema. Operateri „OV-Fiets“ u Holandiji, „Citybike Wien“ i „Nextbike St. Pölten“ u Austriji, kao i „WRM nextbike Breslau“ u Poljskoj, na primer, ne nude nikakvu vrstu članstva. Korisnici jednostavno plaćaju za svako iznajmljivanje. Sistemi u drugim testiranim gradovima nude barem jednodnevnu, trodnevnu, sedmodnevnu, mesečnu ili godišnju članarinu. Cene za trodnevnu karticu u rasponu su od 1 EUR za „Vélo’v“ u Lionu i „Vélhop“ u Strazburu, do 18.61 EUR za ekvivalentnu uslugu „Stockholm City Bikes“ operatera u Švedskoj. Godišnja članarina za „Bicikelj“ u slovenačkom glavnom gradu Ljubljani iznosi 3 EUR, dok „Barclays Cycle Hire“ u Londonu naplaćuje za istu uslugu 55.07 EUR.

Dugotrajna upotreba nije ono što operateri žele

Činjenica je da su cene koje se naplaćuju za kratkotrajno korišćenje niže od onih koje se naplaćuju kada se bicikli koriste na duži vremenski period. Podsticaj da se bicikli koriste za kratka putovanja se obično uvećava tzv. besplatnim minutima, na primer prvih 30 ili čak 60 minuta se ne plaća. S druge strane, duža upotreba se često sprečava maksimalnim periodom korišćenja od tri sata, što je slučaj kod ,,Smartbike“ u Oslu, „Stockholm City Bikes“ u Stokholmu, odnosno četiri sata kod operatera „Velo-Antwerpen“ u Antverpu.

Duže korišćenje često se sankcioniše izuzetno visokim tarifama, po započetom satu. U pogledu cene, iznajmljivanje bicikala u Torinu, u periodu od 24 časa, koštalo bi čitavih 138 EUR. Usluge operatera „OV-fiets“  u Amsterdamu, Hagu i Utrehtu su izuzetak od ovog pravila. U okviru ovih sistema naplaćuje se 10 EUR za prvo registrovanje, a posle toga bicikli mogu da se koriste do 24 časa, za samo 3 EUR. Korisnicima je teško da se snađu u gomili različitih tarifa i naknada, a ni mnoge internet stranice operatera nisu dovoljno jasne i pristupačne.  

Pionirski posao EuroTest-a

ADAC i njegovi partnerski klubovi su još jednom odigrali pionirsku ulogu u ovom prvom uporednom testu javnih sistema za iznajmljivanja bicikala u evropskim gradovima, u okviru Euro Test programa zaštite prava potrošača. Ovo tržište se i dalje razvija, a modeli i standardi koji će biti predmet daljih testiranja, posebno u pogledu specifičnosti saobraćaja u različitim gradovima i zemljama, su razlog koji treba da podstakne operatere da optimiziraju i prilagode svoje sisteme potrebama potrošača.